Ovako je sve počelo
Kažu da se čovek u životu najviše kaje zbog stvari koje nije uradio i prilika koje je propustio. Složićete se da ljudi često propuštaju da uskoče u voz, koji ide baš tamo gde bi živeli svoje snove.
Svi imamo snove, ali često živimo one tuđe, zar ne? Iz straha da nećemo uspeti i tuđih reči koje obeshrabruju, ostajemo tu gde jesmo, maštajući o lepšem životu.
I sama sam više puta bila obeshrabrena tuđim pričama, u svojim pokušajima da postanem sama svoj gazda, sve do trenutka dok se nisam susrela sa izazovom: biti roditelj. Možda i vama kao i meni izgleda da čovek tada dobije neku dodatnu energiju, vetar u leđa, više samopouzdanja.Nisam više želela da čekam bolja vremena, više podrške, niti manje prepreka. U trenutku kada sam shvatila da stiže moj voz, rekla sam sebi: „ Ako ne sad, kad?“ i uskočila.
Roditeljstvo je pravi blagoslov, složićete se. Spremala sam se za njega, ali neke situacije su me potpuno zatekle nespremnu. Verujem da i sami znate, kakvi su sve to izazovi sa kojima se kao roditelji možemo susresti.
Evo ispričaću vam priču.
Ubrzo nakon rođenja naše starije ćerke, suprug i ja smo se suočili sa stalnim noćnim ustajanjima, kako bismo je pokrivali. Ona je stalno bacala pokrivač sa sebe, umotavala se u njega, bunila, a mi smo je iznova i iznova pokrivali. Kada bismo malo i zaspali, brzo nas je griža savesti budila, da proverimo da li se dete opet otkrilo.Dešavalo se i da se prehladi spavajući otkrivena. Bili smo umorni i željni spavanja.
Na više načina smo pokušavali da rešimo problem. Klasična vreća za spavanje nam je delovala kao odlično rešenje. Obučeš detetu i ne misliš. Da je ćerka htela da spava u njoj, bio bi to spas za sve. Ali, pobunila se prve noći i skinula vreću. Tada smo ćerku prebacili u naš krevet. Mislili smo da će nam tako biti najlakše. Nećemo morati da ustajemo, a ona će biti pokrivena. Međutim, tu tek nije bilo spavanja. Ćerka je spavajući zauzela najveći deo kreveta, dok smo se mi borili da ne padnemo na pod. Shvatili smo da to nije bila dobra odluka.
Lutajući po internetu i tražeći rešenje, naišla sam na jednom stranom sajtu na vreću za spavanje sa nogavicama i odlučila da je kupim. Da probamo. Posle više od 20 dana konačno je stigla. Ćerka je prihvatila da je obuče i prespavala noć u njoj. Delovalo je neverovatno. Toliko dugo smo tražili rešenje i onda smo preko noći rešili sve. Ćerka nije imala osećaj da je pokrivena, noge su joj bile slobodne i mogla je da spava kako god je želela. Ništa je nije sputavalo. A i suprugu i meni je itekako značilo. Ne samo zato što je detetu bilo toplo, nismo morali noću da ustajemo, imali smo i više vremena jedno za drugo. Bilo je to neprocenjivo, složićete se.
Znala sam da nismo jedini roditelji, čije se dete noću otkriva. Gotovo sve mame i tate iz našeg okruženja su vodili borbu sa noćnim otkrivanjem dece. A prespavana noć i ušuškano dete su svakom roditelju od neprocenjive važnosti, zar ne?
Zato sam odlučila da počnem da proizvodim vreće za spavanje sa nogavicama, nalik onoj u kojoj je naša ćerka počela da spava. Htela sam da pomognem mamama i tatamada olakšaju sebi roditeljstvo.Iako ništa nisam znala o tekstilu, odlučila sam da se upustim u taj izazov. Odrasla sam u preduzetničkoj porodici, a i sama sam još kao student pomagala da se razvije porodični biznis, koji danas uspešno vodi moj brat. Znala sam da me čekaju usponi i padovi, dok ne dođem do svog cilja.
Posle dosta vremena odlučila sam se za ime Liberina, jer asocira na slobodu. Na slobodu pokreta, koje pružaju vreće sa nogavicama. U saradnji sa modelarima, više meseci mi je bilo potrebno da dodjem do modela vreće, koji će biti onaj pravi. Usledila jepotraga za materijalima, pouzdanom firmom koja će sve to sašiti, pronalaženje rešenja za pakovanje, a zatim prodaja. Koraci su bili mali, ali smo išli napred. Posle godinu dana, imali smo ispred nas gotove vreće za spavanje. Skupili smo decu iz ulice i doveli fotografa da napravimo fotografije. Ubrzo smo dobili prve porudžbine i konačno počeli da pomažemo roditeljima, ne samo da manje brinu, više spavaju, budu daleko zadovoljniji svojim svakodnevnim životom.
Mnogo sam srećna kada mi roditelji prenose svoje zadovoljstvo vrećama za spavanje. Nedavno nam je jedna mama rekla: „ Vreću smo dobili i ćerka je evo već dve noći u njoj, fantazija... Kako ranije nisam saznala za vas! Hvala i nastavite da se širite.“
Jako je teško ustajati po celu noć i pokrivati dete. Sutradan izmoreni od neprospavane noći, niste u stanju da funkcionišete kako treba. Na žalost, to se negativno odražava na ceo život, a najviše na porodicu i posao. I zato je važno da pronađete rešenje. Ja sam pronašla i verujem da i ostali to mogu.
Usudite se da probate.